Рачунарски вирус
Вирус је програм или код који се сам репликује у другим датотекама с којима долази у контакт. Може се налазити и заразити било који програм, сектор за подизање рачунара, документ који подржава макронаредбе, тако да промени садржај те датотеке и у њу копира свој код.
Рачунарски вирус се обично састоји од два дела.
Први прави предак данашњих вируса био је Превадинг анимал који је био способан да се надодаје на друге програме на UNIVAC 1108 рачунарском систему. Први потврђен налаз рачуналног вируса је био 1981. и звао се Elk Cloner. Тај вирус је инфицирао BOOT сектор дискета за Apple II рачунаре. 1988. је био вирус Јерусалим који је брисао све покренуте програме, а 1989. Datacrime који је био способан извршити low-lewel формат нулте стазе на диску. Исте године у Бугарској је активирана права фирма вируса. Написао је неко (или више њих) до данас бар 50-ак вируса укључујући Нови Зеланд и Микеланђело.
Врсте рачунарских вируса
Подела вирус према месту у меморији
Пренос вируса
Вируси се могу преносити на пуно начина, а у данашње време се скоро сви вируси преносе преко интернета, а могу се преносити и дискетама, измењивим хард диском, ЦД-овима и другим преносивим медијумима.
Неки вируси:
Тројански коњи (тројанци) - злоћудни програми, који су „маскирани“ као корисни или се проширују прикачени на друге корисне програме. Тројанци обично врше, нежељене акције у рачунару и то у позадини и прикривено. Најчешћа од тих нежељених акција је откривање корисничких лозинки, банковних података и других поверљивих информација „прислушкивањем“ размене података или једноставно читањем тих датотека, и јављање истих „власнику“ тројанског коња.
Шпијун - (енгл. Spyware) је широка категорија штетног софтвера са наменом да делимично пресреће или преузима контролу над рачунаром без знања или дозволе корисника. Иако сам назив сугерише да је реч о програмима који надгледају рад корисника, овај назив данас означава широку палету програма који искоришћавају кориснички рачунар за стицање користи за неку трећу особу.
Рачунарски црви - рачунарски програми који умножавају сами себе. При томе користе рачунарске мреже да би се копирали на друге рачунаре, често без утицаја човека. За разлику од вируса, својим деловањем не морају инфицирати друге програме. Могу стићи и као фајл у мејлу те им приступ рачунару омогућују пропусти у оперативним системима и апликацијама. Црви отежавају рад мреже, а могу оштетити податке и смањити сигурност рачунара.
Ланчана писма (хоакси) - е-поруке писане само са једним циљем; да буду послати свима које познајете. Порука коју садрже је обaвезно неистинита. Ове поруке покушавају да опишу реалну ситуацију која је (ако је уопште постојала) решена пре више година и порука више уопште није актуелна. Оне покушавају да вас наведу да их пошаљете на што више адреса користећи неколико метода друштвеног понашања.
Извор текста: википедија
Рачунарски вирус се обично састоји од два дела.
- Први део је самокопирајући код који омогућава размножавање вируса
- Други део је корисна информација која може бити безопасна или опасна.
Први прави предак данашњих вируса био је Превадинг анимал који је био способан да се надодаје на друге програме на UNIVAC 1108 рачунарском систему. Први потврђен налаз рачуналног вируса је био 1981. и звао се Elk Cloner. Тај вирус је инфицирао BOOT сектор дискета за Apple II рачунаре. 1988. је био вирус Јерусалим који је брисао све покренуте програме, а 1989. Datacrime који је био способан извршити low-lewel формат нулте стазе на диску. Исте године у Бугарској је активирана права фирма вируса. Написао је неко (или више њих) до данас бар 50-ак вируса укључујући Нови Зеланд и Микеланђело.
Врсте рачунарских вируса
- boot сектор вируси — нападају Master Boot сектор
- паразитски — заразе извршне датотеке додавањем свог садржаја у структуру програма
- свестрани вируси — нападају boot секторе и извршне програме
- вируси пратиоци — створи .com датотеку користећи име већ постојећег .exe програма и угради у њу свој код
- линк вируси — у трену инфицирају нападнути рачунарски систем, може изазвати велику штету на диску
- макро вируси — имају могућност да сами себе копирају, бришу и мењају документе
Подела вирус према месту у меморији
- вируси који су у притајној меморији — остају у меморији рачунара након активирања кода вируса
- вируси који нису у притајној меморији
Пренос вируса
Вируси се могу преносити на пуно начина, а у данашње време се скоро сви вируси преносе преко интернета, а могу се преносити и дискетама, измењивим хард диском, ЦД-овима и другим преносивим медијумима.
Неки вируси:
Тројански коњи (тројанци) - злоћудни програми, који су „маскирани“ као корисни или се проширују прикачени на друге корисне програме. Тројанци обично врше, нежељене акције у рачунару и то у позадини и прикривено. Најчешћа од тих нежељених акција је откривање корисничких лозинки, банковних података и других поверљивих информација „прислушкивањем“ размене података или једноставно читањем тих датотека, и јављање истих „власнику“ тројанског коња.
Шпијун - (енгл. Spyware) је широка категорија штетног софтвера са наменом да делимично пресреће или преузима контролу над рачунаром без знања или дозволе корисника. Иако сам назив сугерише да је реч о програмима који надгледају рад корисника, овај назив данас означава широку палету програма који искоришћавају кориснички рачунар за стицање користи за неку трећу особу.
Рачунарски црви - рачунарски програми који умножавају сами себе. При томе користе рачунарске мреже да би се копирали на друге рачунаре, често без утицаја човека. За разлику од вируса, својим деловањем не морају инфицирати друге програме. Могу стићи и као фајл у мејлу те им приступ рачунару омогућују пропусти у оперативним системима и апликацијама. Црви отежавају рад мреже, а могу оштетити податке и смањити сигурност рачунара.
Ланчана писма (хоакси) - е-поруке писане само са једним циљем; да буду послати свима које познајете. Порука коју садрже је обaвезно неистинита. Ове поруке покушавају да опишу реалну ситуацију која је (ако је уопште постојала) решена пре више година и порука више уопште није актуелна. Оне покушавају да вас наведу да их пошаљете на што више адреса користећи неколико метода друштвеног понашања.
Извор текста: википедија